О Петровцу на Млави

Мрежа насеља је равномерно развијена са релативно уравнотеженом концетрацијом становништва, изузимајући планинске делове општине. У административном погледу општина Петровац на Млави припада Браничевском округу, а окружују је општине Жагубица, Кучево, Мало Црниће, Жабари, Свилајнац и Деспотовац. На овој територији се се одавно укрштали важни путеви који су водили према моравској долини и долином Млаве према Дунаву где се и сада налази на једном од најзначајнијих праваца у оквиру Подунавског региона који повезује Бор, Жагубицу и Петровац на једној са Пожаревцом и ауто-путем Београд-Ниш, на другој страни.

Петровац на Млави је градско насеље у Србији у општини Петровац на Млави у Браничевском округу. Према попису из 2011. било је 8.152 становника. До 2007. године званичан назив насеља је био Петровац (Сл. гласник Републике Србије 129/07).

Петровац на Млави је удаљен 116 km од Београда, а саграђен 1859. године, по наређењу кнеза Милоша Обреновића, и који му надене назив по његовом пријатељу, а на захтев мештана села Свине, крајинском војводи и касније државном саветнику Милутину Петровићу Ери, млађем брату Хајдук Вељка Петровића. У Петровцу на Млави се родио један од најпознатијих српских духовника архимандрит Тадеј.

Град Петровац на Млави, највеће и једино градско насеље у оквиру општине, представља индустријски, трговачки, здраствени, културни, саобраћајни и административни центар. Град се налази у средишњем делу територије општине, лоциран непосредно на левој и десној обали реке Млаве и на раскрсници путева који повезују Пожаревац са Жагубицом, а Велику Плану, Жабаре и Свилајнац са Кучевом.

Становништво

Положај, плодне земље, шума и вода, Хомољске планине са својим висовима и често различитим климатским карактеристикама, неодољиво су вековима привлачили многе народе који су овде правили своја станишта. Материјални остаци забележили су да су се овде око 6500 година пре н.е. налазиле прве насеобине. Остали су трагови неолитске културе која је, током млађег периода праисторије, развојем металургије, рударства, изградила насеља, која су се током бронзаног и гвозденог доба постепено приближавала кориту Млаве и формирала на обронцима и подножју Хомољских планина. Овуда су пролазили Фридрих Барбароса и Темплари, борили се за своју државу и стварали је кнез Лазар, краљ Милутин и Драгутин и ту подизали своја светилишта.

Након пада српске средњовековне државе 1459. године насеља су настајала и нестајала. Пред најездом страних завојевача старо становништво се склањало, одсељавало, а кад завлада мир долазило је ново. Нарочито се много Срба иселило између 1689. и 1690. године. Тек кад су Аустријанци истерали Турке из Србије 1718. године, поново се враћа живот у многе старе насеобине. У горњој Млави, села која су одмах испод Горњачке клисуре, досељеници су из Крајине, Хомоља, Старе Србије, Млаве, Ресаве, Влашке и из “прека”. У селу Витовници и у Млави (Стамница, Бистрица, Велико и Мало Лаоле, кнежица итд) досељеници су из Влашке, Ердеља, Крајине, Црне Реке, Мораве, Шумадије, Ресаве, Хомоља, Македоније, Звижда и уопште из “прека”.

Дијалект средине углавном је уобличен у XVIII веку. Миграциони покрети који су попуњавали становништво расељених и опустелих предела стално су доносили носиоце јужних говора у северне крајеве. Тако је на истоку у долинама Велике Мораве, Ресаве, Млаве и Доњег Тимока као победник из превирања излазио дијалект који се данас назива косовско-ресавски а који потиче из севернијих делова Метохије и Косова и оближњих брда.

У Србији се са пребројавањем становништва у правом смислу почело од 1834. године, после припајања шест нахија из околних пашалука. До тог времена су, као и у многим другим земљама, предузимани само делимични пописи у фискалне и војне сврхе. У доба турске владавине прикупљање пореза се обављало на основу спискова које су турским порезницима подносили сеоски кметови сваке године. Први пут је Кнез Милош наредио да се за скупштину од 19. децембра 1815. године саставе нови спискови и да се у њима изнесе колико у ком селу и општини има нежењених лица пре свега за порез, а колико мушкараца од седам година старости и више за “Царски харач”. За Ђурђевданску скупштину 1818. године Кнез Милош је наредио да се изврши попис домова и харачких глава у Београдском пашалуку. По списку који су кнежеви поднели било је тада у Србији 12 нахија, 45 кнежевина, 1395 села и вароши, 51.344 домова и 115.885 харачких глава. Други попис је извршен годину дана касније, а затим је вршење ових пописа настављено скоро сваке године. У јуну месецу 1834. године Кнез је наредио да се уз попис пореских обвезника изврши и попис целокупног људства и непокретне имовине у Србији. Овај попис из 1834. године био је први попис становништва на територији данашње Србије. о правим демографским подацима може се говорити тек почев од пописа из 1859. године.

На подручју општине Петровац на Млави од 1. октобра 2011. године живи 41.220 становника у 10.300 домаћинства. На привременом раду у иностранству је 10.282 становника наше општине. Овакав број становника, гледајући у кретањима у тадњих 50 година, показује негативна миграциона кретања са сталним падом. Највећи пораст броја становника општина је имала између педесетих и седамдесетих година, када су у ове крајеве доселило становништво од кога данас највећи број породица води порекло. Истовремено са бројем становника, на подручју општине мењају се и број домаћинства тако да се просечна величина домаћинства константно смањивала.

У општини Петровац на Млави има 34 насеља од којих је једино Петровац на Млави насеље градског карактера. Од осталих 33 насеља једино Велико Лаоле, Шетоње, Рановац, Орешковица, Рашанац, Мелница и Буровац имајући у виду постојеће централне садржаје, опремљеност комуналном инфраструктуром, изглед и уређеност насеља, имају услове за сврставање у варошице у наредном периоду. Основне демографске карактеристике општине Петровац на Млави јесу: смањење укупног броја становника у периоду између 1991. и 2011. године и негативан природни прираштај. Из основних карактеристика може да се закључи да у општини Петровац на Млави последњих тридесет година постоји неколико јачих миграционих кретања. Највећом мером она су усмерена ка иностранству и другим значајним центрима у ближем и даљем окружењу. То се нарочито односи на сеоска насеља, чија миграција становништва је окренута и ка самом Петровцу на Млави. Истовремено са бројем становника на подручју општине мењају се и број домаћинства, тако да се просечна величина и број домаћинства константно смањивала. У општини Петровац на Млави негативни тренд сталног пада броја становника је седам пута већа него републички просек. Просечна старост становништва у општини Петровац на Млави такође расте у односу на републички просек, па је и проценат смртности изнад републичког просека. У 2012. години број умрлих у односу на број рођених у општини износи 410.

Историја

• Општина Петровац на Млави налази се у средњем току реке Млаве, на истоку и југу омеђена је Хомољским планинама, на северу се граничи са стишком равницом а на западу је Сопотска греда.
•  Конфигурација терена и обиље воде били су пресудни за настањивање овог простора од најранијих времена. Због природног богатства и доброг географског положаја овај крај је одувек био на мети различитих освајача. Војске су се смењивале, а народ остајао на свом станишту. О свему томе сведоче многобројни историјски споменици раличитих култура и из различитих времена. Византија, Рим и Турска оставили су велики траг у обичајима, култури, језику. И дан данас ставовници петровачке општине проналазе римске новчиће, остатке посуђа и сл. Међутим, о том времену нема много података, а сви пронађеби експонати се чувају у музејима у Петровцу на Млави, Пожаревцу и Београду. Због природног богатства и доброг географског положаја овај крај је увек био на мети разних освајача. Војске су се смењивале, а народ остајао. О томе сведоче историјски споменици различитих култура. Византија, Рим, Турска, оставили су свој траг у обичајима, култури, језику.
• И данас становници у селима петровачке општине обрађујући земљу проналазе римске новчиће, остатке посуђа итд. Међутим, о том времену нема много података, а сви пронађени експонати чувају се у музејима у Петровцу на Млави, Пожаревцу и Београду.
• О времену владавине Турака зна се само по многобројни легендама везаним за боравак Кнеза Лазара у овим крајевима. Владавина Турака донела је велике невоље Српском становништву овога краја, које се у великом броју иселило у време сеоба под патријархом Арсенијем Чарнојевићем између 1689. и 1690. године. Тек након повлачења Турака испред Аустријанаца 1718. године, поново су се враћале у живот многе старе насеобине у овом крају, али повратком Турака 1739. године поново су се појавиле миграције становништва. Постоје подаци о малом броју кућа у тадашњим селима овог краја. Веома занимљиво да се у тим подацима нигде не помиње село Свине (данашњи Петровац на Млави) као и многа друга данашња села.
• Први подаци о насељу Свине датирају из 1820. године из времена владавине кнеза Милоша Обреновића. Према “тевтеру арачком” из тог периода, нахија пожаревачка имала је тада у свом саставу седам кнежевина, и то: моравску, млавску, голубачку, Хомоље, Звижд, Пек и Рам. Село Свине у чијем ће земљишном атару касније настати село Петровац, припадало је кнежевини Млави. Свине је тада имало 89 кућа. Петровац се први пут помиње 1859. године. Насеље је никло на десној обали реке Млаве, наспам села Свине, и то као потреба администрације кнежевине Србије да се ту створи управно средиште власти за цео карј око реке Млаве.
• Петровац на Млави је добио име по државном саветнику Милутину Петровићу, великом пријатељу књаза Милоша Обреновића и рођеном брату Хајдук Вељка Петровића. Спомен биста Милутина Петровића, човека по коме је град добио име, стоји од 4. јуна 2005. године на платоу испред зграде Скупштине општине Петровац на Млави.
• Залагањем мештана и црквене општине 1869. године подигнута је и освећена Вазнесењска црква, јер је то био један од услова да се Петровац на Млави прогласи варошицом. Молбом од 19.1.1871.године 128 петровчана је тражило од Министарства унутрашњих дела да се Петровац прогласи варошицом. Указ о проглашењу Петровца за варошицу потписао је кнез Милан Обреновић 14.5.1873. године. У формирању и развоју Петровца на Млави велику улогу је имала развијена занатска и трговачка делатност. Најбројније занатлије тога времена су: абаџије, ћурчије, терзије, обућари, пекари и т.д. Балкански ратови и 1. св. рат одразили су се на даљи развој Петровца. Упркос томе, занати и трговине се и даље развијају, а овај период карактерише и богат културно – забавни живот у месту. Организован је већи број забава, приредби, у чијој је реализацији истакнуто место заузимало чувено петровачко – певачко друштво « Зора» и дилетантцко позориште које је давало запажене представе. Основна школа била је једна од стубова културног живота варошице, учитељи и грађани Петровца били су чланови певачког друштва «Зора», Гимнастичког друштва «Соко», Позоришног дилетантцког друштва «Млава». Са изградњом виционалне железнице 1912. године, Петровац на Млави још брже напредује и постаје важно тржиште за жито, стоку и живину. На његову пијацу сем пожаревачких долазе и страни трговци. Пре II св. рата било је 57 трговачких и 72 занатске радње. Петровац на Млави доживљава свој даљи развој који се огледа у неговању занатства, трговине, школства, подизању културних и других институција, тако да је четрдесетих година ХХ века постао угледна српска варошица.

Географија

• Град се налази у долини реке Млаве, на 114 км удаљености од Београда, 80 км од слободне царинске зоне и Луке Смедерево. На подручју града се укрштају важни путеви који су водили према моравској долини и долином Млаве према Дунаву. Петровац на Млави се налази на једном од најзначајнијих праваца у оквиру Подунавског региона који повезује Бор, Жагубицу и Петровац на Млави на једној са Пожаревцом и ауто-путем Београд-Ниш, на другој страни. Петровац на Млави је на 127 км од аеродрома у Београду и 200км од Новог Сада, што се због повезаношћу са ауто-путем не сматра великом удаљеношћу. Најближи градови којима општина гравитира и који гравитирају њој су Пожаревац (36 км), Свилајнац (40 км), Кучево (35 км) и Жагубица (42 км).
• Географске координате:   44°22′22″ СГШ; 21°25′05″ ИГД
• Временска зона                     UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
• Надморска висина               124 m

• Највиши планински врх у општини је Фик (940 м). Значајни висови са истока су Капало (620 м) и Врањ (885 м). Са југоисточне стране су Врата (815 м), Кобиља глава (778 м), Велики и Мали Сумуровац (911 м и 738 м), Велики и Мали Вукан (825 м и 750 м), а на југу су Јежевац (675 м) и В. Врх (660 м) на самом ободу општине. Овај планински зид у ствари одваја ову област од Хомоља и вртача удолине Беле Реке. Са севера ова област нема физичких граница и продужава се у Млавску долину која се од брдских коса код Рашанца према северу шири у Стиг.
• Географски положај општине Петровац на Млави указује на припадност умереноконтиненталној климатској зони. Прелазна доба се одликују временском променљивошћу, док су лета са доста стабилним временом и повременим пљусковитим падавинама локалног карактера. Средња годишња температура ваздуха износи 11ºС. Најхладнији месец је јануар са просечном температуром од 0,2ºС, а најтоплији је јул са просечном температуром од 20ºС. Средња годишња релативна влажност ваздуха износи 77,4%. Максимална просечна количина падавина је у јуну (106.5 мм), а најсувљи месец је март (42,6 мм). Падавине у облику снега могу се јавити од октобра до априла.
• Биљни свет у Млавском крају не одступа много од других области. Овде успевају све врсте жита и кукуруза и њиве заузимају површину од 33.744 хектара. Ово је типичан воћарски крај који у себи крије огромне потенцијале за производњу квалитетних и висококвалитетних воћних ракија, првенствено шљивовице. Разноликост сорти шљива и висок квалитет плодова још увек су недовољно искоришћени.
• Територија општине Петровац на Млави заузима подручје са изваредним и разноврстним природним карактеристикама које најбоље одсликавају многобројна врела, потоци, речице, шуме, питома северозападна падина хомољских планина, плодна равница Стиг и богата долина Млаве са дивним пејсажом и родном земљом на којој све добро успева. Заузима површину од 655 километара квадратних на којој у 34 насеља има 41.220 становника у 10.300 домаћинстава.
• Мрежа насеља је равномерно развијена са релативно уравнотеженом концетрацијом становништва, изузимајући планинске делове Општине.
• У административном погледу општине Петровац на Млави припада Браничевском округу, а окружују је општине Жагубица, Кучево, Мало Црниће, Жабари, Свилајнац и Деспотовац. На овој територији се се одавно укрштали важни путеви који су водили према моравској долини и долином Млаве према Дунаву где се и сада налази на једном од најзначајнијих праваца у оквиру Подунавског региона који повезује Бор, Жагубицу и Петровац на Млави на једној са Пожаревцом и аутопутем Београд – Ниш, на другој страни. Град Петровац на Млави, највеће и једино градско насеље у оквиру општине, представља индустријски, трговачки, здраствени, културни, саобраћајни и административни центар. Град се налази у средишњем делу територије општине, лоциран непосредно на левој и десној обали реке Млаве и на раскрсници путева који повезују Пожаревац са Жагубицом, а Велику Плану, Жабаре и Свилајнац са Кучевом.
• У њему према попису из 2012. године живи 8.152 становника. Просторна организација Општине формирана је под утицајем природних услова, превасходно рељефних, геолошких и климатксих карактеристика.
• На простору самог града Петровца на Млави се налазе најплоднија пољопривредна земљишта, насеља, индустријске зоне као и најважнији инфраструктурни објекти.
• Обезбеђивање рационалног концепта организације, уређења и коришћења простора представља један од глобалних приоритета укупног развоја општине, што ће се остварити равномерним распоредом привредних активности, стварањем квалитетнијих услова живота, комплетирањем подручја свим видовима инфраструктуре и функционалном диференцијацијом насеља у складу са заштитом животне средине. Наставиће се са урбанизацијом Општинског центра уз развој централних функција уз стварање услова за обављање одређених функција у секундарним сеоским центрима у циљу задовољења сопствених и потреба гравитирајућих насеља чиме ће се омогућити функционални развој мреже насеља у Општини. Ради остваривања концепта, рационалне организације и коришћења простора, израдиће се најпре генерални план за град Петровац на Млави, као и регулациони планови за нека секундарна сеоска насеља уз резервисање простора за експатацију рудника „Мелница“.